Hemijska veza jonska veza postizanje stabilne elektronske konfiguracije. Jonska veza je vrsta intramolekulske hemijske veze koja nastaje izmedu metala i nemetala. Naucili smo da veza nastaje tako sto atomi medusobno dele elektrone, ali to nije bas u potpunosti tacno. Sekundarne veze slabe veze, medumolekularne veze 10.
Donorska koordinativna kovalentna veza kovalentna veza kod koje zajednicki elektronski par potjece od samo jednog atoma. Polarna kovalentna veza nastaje izmenu atoma razlicitih elemenata. Tada atom koji otpusti elektron postaje pozitivni jon a onaj koji ga prima negativni. Kovaletna veza nastaje udruzivanjem valentnih elektrona u zajednicke elektronske parove. Kada su atomi povezani jedan sa drugim tada kazemo da izmenu njih postoji hemijska veza. Kovalentna veza je svojstvena po ujednacenijem ucescu dva atoma nego kod jonske veze. Test kovalentna i jonska veza mozete preuzeti ovde test materija, promene supstanci mozete preuzeti ovde test atom mozete preuzeti ovde. Hemijska veza je sila koja odrzava sve atome u molekulu na okupu. Takvi molekuli su dipoli, a kovalentna veza u njima je polarna kovalentna veza. Kovalentna veza vikipedija, slobodna enciklopedija. Neutralna kolekcija atoma vezanih kovalentnom vezom nazvana je molekula. Kovalentna i jonska veza plemeniti gasovi su stabilni atomi jer u poslednjem energetskom nivou sadrze maksimalan broj valentnih elektrona tj. Zbog toga su elektroni pomereni ka atomu koji ih ja ce privla ci i on postaje delom negativno naelektrisan dok atom koji slabije privla ci elektrone postaje delom pozitivno naelektrisan. Atomi metala otpustaju elektrone koje primaju atomi nemetala.
Hemijske veze i primeri hemijska veza, hemijske formule, hemija, srednja, skola, kovalentna, veza, jonska, veza, kvalitativno. Primjeri molekula u kojima postoji osim obicnih kovalentnih veza i donorska kovalentna veza. This classic problem describes many physical systems, including covalent bonds, josephson junctions, and twostate systems such as spin 12 particles and ammonia molecules. Jonska veza nemetal i metal metalna veza metal i metal kovalentna veza.
Jonska veza nastaje privlacenjem suprotno naelektrisanih jona pozitivno naelektrisanih jona katjona i negativno naelektrisanih jona anjona. Jonska veza nastaje reakcijom izrazitih metala koji u valentnom nivou imaju mali broj elektrona ia i iia grupa i nemetala koji u valentnom nivou imaju veliki broj elektrona viia grupa periodnog sistema elemenata. Tipican primer jonske veze grade alkalni i zemnoalkalni metali sa halogenim elementima, na primer natrijumhlorid, nacl kod jonske veze jedan atom potpuno gubi jedan ili vise elektrona, a drugi atom ih prima. Objasni razliku izmedu jedne dvostruke i dve jednostruke veze. Tu jedan atom ja ce privla ci zajednicki elektronski par nego drugi atom. Jonska i kovalentna veza su u sustini dva ekstrema istog tipa veze koji ce tip veze biti zastupljen zavisi od razlike elektronegativnosti atoma koji grade vezu. Jonska veza je izuzetno jaka, jonska jedinjenja su cvrstog su agregatnog stanja cvrste kristalne supstance. Hemijske veze jonska veza opsta i neorganska hemija biologija. Kovalentna veza atomi mogu da steknu stabilnu konfiguraciju plemenitog. Svaki atom hlora ima po sedam elektrona, a jedan od elektrona atom daje u vezni i zajednicki elektronski par. To znaci da ce, na primer, katjon natrijuma privlaciti sve anjone u svojoj okolini, a ne samo jedan. Svi atomi su postali pozitivni ioni koje cvrsto veze jedan oblak delokaliziranih elektrona. Osobine jedinjenja jonska veza jonska jedinjenja visoka tacka kljucanja. Explore tunneling splitting in double well potentials.
Najprostija kovalentna veza je kod atoma vodonika, sistema sa dva protona i dva elektrona. If you still need access, sign in to make a copy, download the file, or request access from the owner. Kako pojedinacni atomi prilaze jedan drugom, talasne funkcije elektrona postaju deformisane i koncentrisane u regionu izmedu dva protona. Osnovna privlacna sila koja djeluje izmedu atoma metala uzrokovana je uzajamnim djelovanjem metalnih iona i zajednickog elektronskog oblaka. Svaki atom klora ima po sedam elektrona a jedan od elektrona atom daje u vezni i zajednicki elektronski par. Kovalentna veza h 2, o 2, h 2 o, nh 3, n 2 izmedu atoma kovalentna veza razlika u elektronegativnosti izmedu dva elementa je nula ili je relativno mala veze unutar molekula jake, a izmedu molekula slabe kovalentna jedinjenja imaju nize tacke topljenja i kljucanja od jonskih jedinjenja. Sve to je gore navedeno je ispravno, ali kada jednom dva ili vise atoma upare svoje elktrone, nastaje problem u nekim slucajevima i zato postoje tipovi tih veza.
432 249 1217 864 409 684 1254 65 249 779 225 1511 344 992 243 1010 279 206 1094 1100 1305 44 729 56 595 1485 1126 395 313 918 707 317 300 606 902 263 358 877 388 385 1367 528 1153 829 1329 1414 485 341 590